Већ на аеродрому у Дубаију путнику који први пут долази у овај град постане јасно да се налази на раскршћу континената, цивилизација, светова... Први призори наговештавају узбуђење какво у себи носе макаме (приче) из "Хиљаду и једне ноћи” које је Шехерезада изаткала дочаравајући лепоту и особености живота, звуке, колорит и дух Оријента.
После петнаестак минута вожње не тако скупим таксијем, при првом сусрету са градом овај се утисак продубљује. На сваком кораку срећу се представници свих раса и нација на најразличитијим пословима у граду који се невероватним темпом непрестано шири. Завршетак једног објекта који поставља стандард луксуза уједно је и почетак изградње новог који га мора превазићи. И томе, изгледа, нема краја.
Та је чињеница вероватно била једно од полазишта шеика Махмута бин Рашида ал Махмута, прошле године преминулог визионара који је од малог рибарског села направио једну од најзначајнијих светских метропола. Поред овога шеик је имао у својој рачуници море и негостољубиву пустињу... Томе је придодао апсолутну отвореност за све врсте посла укинувши и корпоративни и индивидуални порез. Дођи, донеси своје знање или капитал и ради... Постављена су јасна правила чија се примена никада није могла довести у питање и трка је почела. Краја нема, или се не назире.
И, како то обично бива, све велике идеје када се реализују делују једноставно. Мудри шеик је за четрдесетак година остварио визију и створио мегалополис који је заузео високо место међу светским престоницама, претичући једну по једну на скали омиљених дестинација светских џетсетера али и пословног света и туриста.
|
Лагана вожња градом учини да се осетите као на изложби радова највећих светских архитеката специјализованих за високоградњу, уз подршку колега експерата за пејзажну архитектуру... Низови блештавих небодера, километри беспрекорно уређених травњака са неизбежним палмама и цветним алејама... Међу прве утиске у Дубаију спада и онај да је све веће и луксузније од онога што гост очекује и мање од онога што би домаћини желели.
У Дубаију је присутан цео свет, што се примећује захваљујући такозваном аутдор оглашавању или билбордима, рекламним паноима најразличитијих величина, од оних најмањих до оних који се протежу дуж фасада највиших облакодера. Сви су ту: и Бентли, и Ферари, и Барбери, и Лакост, Нокиа и Сони. Сви у беспоштедној борби за тржиште коју у Дубаију изгледа сви успевају да добију. |
 |
Хотелска понуда је можда најбоља на свету. Можете наћи преноћиште за сто до сто педесет долара за ноћ у мањим хотелима на периферији, али и преноћити у председничком апартману хотела Бурџ ел Араб за неколико десетина хиљада.
|
|
Сви светски ланци - од Хајата и Интерконтинентала па до Кемпинског - имају по неколико хотела и стално граде нове. Тек изграђени објекат једног ланца бива у моди неколико месеци, а онда неко други заврши свој објекат и преотме примат на неко време. И тако укруг.
Само је један изузетак. Већ споменути "Бурџ ел Араб" ‡ препознатљиви симбол Дубаија. По много чему ово здање у облику једра арапског рибарског брода излази из до сада познатих оквира хотелијерства. Архитект Том Воткинс успео је да створи објекат који је одмах постао симбол Дубаија, а многи га поистовећују с градом у којем се налази. На вештачки направљеном острву удаљеном 280 метара од обале изведен је један од најкомпликованијих архитектонско-грађевинских захвата на крају двадесетог века. За пет година, од 1994. до 1999. потрошено је шестсто педесет милиона долара и у "једро је удахнут ветар". После отварања "Бурџ ел Араба" постављени су нови стандарди у овој области. Иако категоризација хотела познаје само пет звездица као ознаку, бар неформално, овај се категорише са седам.
Два податка говоре довољно: осам хиљада квадратних метара ентеријера овог хотела је под двадесетдвокаратном позлатом, улазак у хотел ради разгледања кошта 50 долара и чека се седам дана. Само по овом основу хотел је до сада зарадио осамдесет милиона долара и на тај начин вратио осмину онога што је у њега уложено. |
|
"Бурџ ел Араб" је с правом симбол Дубаија. Мада би заштитни знак овог града могао да буде, веровали или не, и кран. Има их на сваком кораку, улазе у сваки поглед на град, подижу се и спуштају, окрећу 24 сата дневно. Кажу да светски произвођачи ове грађевинске алатке нису у стању да произведу количине потребне Дубаију и да при том одрже производњу за остала тржишта на нормалном нивоу.
Млађа Михајловић, представник Јата у Дубаију каже: "Било ко, ко има струку или занат и зна енглески, седам дана после слетања у Дубаи, без икаквог познанства у граду, мора имати посао." Кажем му да ћу то да напишем. "Напиши, напиши, ја ти то и говорим да би написао!"
Михајловић је, поред тога што је Јатов представник, и нека врста незваничног конзула или дипломатског представника, како хоћете. Јер где ће наш човек него у Јатово представништво по информацију, савет, помоћ... "По званичним информацијама у Дубаију има 5.000 наших људи, по незваничним, које су вероватно тачније, та бројка је око 15.000 што овај град доводи на девето место по броју Срба у свету. Рекао сам то надлежнима из МИП-а али за сада још нема могућности за отварање конзуларног представништва, па припадамо амбасади у Египту. Нема пара, ваљда, шта ли?" вајка се, без горчине Михајловић.
"Ма иде то некако и овако, али би неки економски биро морали да имамо, има посла, човече, има посла. Ваљда нам је сада посао најважнији", констатује питајући. |
|
"Па добро ВодаВода је већ дуже време ту, а на тек завршеном сајму прехране и Златибор вода је стигла на ово тржиште... "
"И шта с тим, кап у мору, знаш ли шта се све овде може продати, од знања до робе. Све што је врхунског квалитета, а може континуирано да се допрема... "
"Имаш ли неко једноставније питање?" ‡ покушавам да скренем са ове теме за коју баш и нисам саговорник.
"Имам, можеш ли да замислиш Србина који не јадикује, не зна ниједног политичког лидера са српске политичке сцене, не мисли да је најпаметнији на свету, са којим можеш да ћаскаш или ћутиш уз пиво?"
"Млађо" – рекао сам – "једноставније, лакше питање..."
"Е па и такав постоји, упознаћеш га."
И заиста у лонжу хотела "Палма" где добар британски бенд усред поднева петком свира рок да се све праши, налазимо се са Зораном Кисачанином који је 1979. године из Новог Сада отишао за Сиднеј. Једноставно га је у двадесет првој години живота неодољиво привлачио овај град па се запутио у авантуру која се још није завршила. Бави се примењеним сликарством, осликава зидове аеродромских холова, хотелских лобија, верских објеката, кућа... У Дубаи је стигао пре пет година. Посла има неупоредиво више него што може да прихвати. Једном шеику је осликавао дом у Дубаију, али и куће у Лондону и Француској. Тек је стигао из Европе...
Млађа Михајловић, београдски рокер "са дна каце" који је бендове оснивао кад и Зоран Мишчевић "Силуете" и Кисачанин, уживају у свирци бенда који се добро загрејао. "Свит хоум Алабама" за аплауз двојице старих српских рокера. После причамо о рок сцени у Србији уз морске плодове свих светских мора са шведског стола. "Има посла, рецимо, за оне који умеју са гипс плочама, потребно је поставити милоне квадрата преградних зидова, наравно квалитетно и на време", каже Кисачанин. Он то најбоље зна. По њима слика. Схаватио сам зашто се Млађа дружи са овим ведрим и насмејаним човеком. Лежеран је и весео. И заиста не мисли да је најпаметнији на свету, оптимистичан је и појма нема о српској политици...
 |
После тога одлазимо у храм шопинга, посебно – ако ми допустите да будем помало злобан – популарног међу женским светом. Тржни центар "Емирати" трећи по величини у свету, једини је који има вештачку ски стазу дугачку 400 метара. То олакшава ствар мушкарцима који са децом скијају док жене обилазе километре холова, да будем пакостан до краја. И ту су сви брендови света. Цене као у Европи.
"Прошао је период попуста" објашњавају ми, од 15. 1. до 15. 2 цене су ниже и до 70 одсто па цео свет долази у куповину. |
За ову годину још нису објављени резултати, али су прошле трговци у Дубаију у том периоду обрнули око седамнаест милијарди долара. Од ове чињенице ми се мало завртело у глави. Колики ли оно беше наш спољни дуг?
|
Потом одлазимо на кафу у марину у којој се завршава стамбени блок за тржиште. Сви станови имају поглед на море, изузетно луксузно су опремљени. Стан од 120 квадрата кошта око 300.000 евра. Као на Врачару.
Потом обилазимо "пијацу злата". Има га у толикој количини да брзо изгубите осећај да је то најплеменитији метал. Цењкање је уобичајено, а цене, углавном 22-каратног злата у свим бојама, веома су повољне. |
 |
На крају дана у касно поподне обилазимо резиденцијални део Дубаија у којем живе његови најбогатији становници. Пролазимо поред километарски дугих зидова којима су ограђени дворци што се могу тек на секунд видети при проласку поред отворених капија. Величина дворишта мери се хектарима, а растиње и цвеће донето из целог света претвара пустињу у вртове из снова. Куће, ако су то уопште куће, само се назиру, али је и то довољно да се стекне утисак. Такво нешто, вероватно, не постоји нигде на свету.
Капетан Зоран Игрутиновић нас на повратку, мирним летом, готово успављује.
По повратку у Београд размишљам о нашем повољном географском положају и природним лепотама. Да ли то улази у рачуницу неког визионара? Или нам фали мудри шеик?
Док се возим ка граду слушам вести на радију. Преговори о Влади биће ускоро настављени. Збогом Дубаи...
| Јат Ервејз полеће из Београда за Дубаи четири пута недељно током целе године, и то недељом, понедељком, уторком и четвртком у 21.30. Повратни летови из главног града Уједињених Арапских Емирата предвиђени су за 7.30 по средњоевропском, односно 9.30 сати по времену које важи у Дубаију. Српски национални авиопревозник по потреби убацује и пети лет седмично, а захваљујући сарадњи са Емирејтс Ерлајнсом сви Јатови путници преко Дубаија могу стићи и до свих места на другој страни планете. | |
