"Морала би бар једном доћи на Крф у доба Васкрса", наговарао ме је мој пријатељ Јанис, добар познавалац овог највећег јонског острва. "Такво богатство традиције, снажан религијски осећај и свеприсутну радост најзначајнијег хришћанског празника ретко где ћеш имати прилике да сретнеш."
Иако се Васкрсење Христово у целој православној Грчкој обележава на веома свечан начин, јединствени обичаји који су се на острву развили услед вековног мешања различитих утицаја чине га сасвим посебним. Прослава Васкрса на Крфу сваке године привлачи велики број верника, али и домаћих и страних туриста. Сви авионски летови и хотели букирани су недељама унапред, па је проналажење смештаја у последњем тренутку могуће само уз велику срећу.
На острву, после дуге, кишовите зиме, влада необична живост. Заједно са сунцем и буђењем природе враћа се и живот на градска шеталишта и сеоске тргове. Из Атине и других већих градова долазе млади Крфљани, који су са острва отишли због посла или студија, како би ускршње празнике провели у оквиру родитељског дома. Њима се често придружују многобројни рођаци и пријатељи из других крајева земље, па скоро да нема куће која не бруји од граје новопридошлих гостију.
Васкршњи програм на Крфу је веома богат и почиње читаву седмицу раније, на Цвети, када се у великој литији износе мошти светог Спиридона, чудотворца и заштитника острва, који га је према предању спасао од глади и куге. Тог дана у домовима и тавернама служи се посебно јело од сушене рибе и кромпира зачињено белим луком и лимуном. Сам назив овог специјалитета, "стакофиси", енглеског је порекла (од stockfish) и представља део острвске традиције који је настао за време владавине Британске империје.
Од Великог понедељка почиње се са припремама за Васкрс. Чисте се и уређују куће, набављају потребне намирнице и месе ускршњи колачи. Током читаве Страсне седмице одржавају се службе у црквама и манастирима којих је на острву око осам стотина. На Велики четвртак жене доносе пређу у цркве и током дуге молитве плету траке које касније везују бебама око руке како би их Бог сачувао и заштитио од сваког зла. У самом граду овај обичај је ишчезао, али се још може срести у сеоској средини и то претежно међу старијим женама. На исти дан у католичкој катедрали Дуомо, у самом граду Крфу, пали се дванаест свећа које се једна по једна гасе након читања сваког од Јеванђеља.
|
|
|
Последња три дана Страсне седмице препуна су разноврсних дешавања. На Велики петак се износи плаштаница и симболички обавља Христова сахрана. Младе девојке од раног јутра почињу са украшавањем плаштанице како би до поднева била спремна да се изнесе пред вернике на целивање, а затим у свечаној литији пронесе кроз градске улице. Почевши од два часа по подне па све до десет увече, на сваких пола сата крећу литије из многобројних градских цркава. Поворке се крећу узаним улицама старог градског језгра, између бескрајних шпалира верника и венецијанских палата. Цвећем украшене плаштанице на рукама носе војници, морнари, ученици гимназија, скаути и бројно свештенство. Са њима у пратњи иду филхармонијски оркестри и црквени хорови изводећи пригодне мелодије. Уобичајено је да рецимо "Стари филхармонијски оркестар", који има црвена парадна одела, свира Албинонијев Адађо, а "Мантзарос", у плавим униформама, изводи Вердијев Посмртни марш. Све литије пролазе поред Листона, главне градске променаде, чије су колонаде, у знак жалости, само тог дана у години осветљене љубичастом светлошћу.
 Једино се плаштаница из цркве светог Спиридона износи на Велику суботу. Овај обичај је настао када су 1574. млетачке власти забраниле све литије на Велики петак. Због тога су Крфљани спојили изношење плаштанице са изношењем моштију светог Спиридона за време суботње литије, што је већ била добро утемељена традиција и није се могла тако лако забранити. У једанаест сати, када се огласе звона, која најављују прво Христово васкрсење, наступа јединствена церемонија "бацања врчева". Са стотина прозора и балкона украшених пурпурним простиркама бацају се врчеви који су напуњени водом како би изазвали што већи прасак у тренутку разбијања о плочник. Овај обичај представља велику атракцију која привлачи на десетине хиљада посматрача, како острвљана тако и туриста, који се већ од раних јутарњих часова окупљају на једном од градских тргова у ишчекивању овог тренутка. Керамички врчеви, посебно направљени и украшени за ову прилику, називају се "ботидес" и могу бити и по метар високи. Сам догађај траје свега пар минута, а затим међу присутнима настаје права јагма за крхотинама, нарочито оним обојеним црвеном бојом, за које се верује да доносе срећу. Овај обичај, по једнима је верског карактера и односи се на цитат из Светог писма којим се најављује Христово васкрсење и немилосрдни обрачун са злом, по другим претпоставкама бацање врчева означава протест због Јудине издаје или Христовог распећа. Међутим, постоје и тумачења која кажу да је у основи стари пагански обичај обележавања доласка пролећа и будућих усева који ће се прикупљати у новим врчевима. Затим на улице поново излазе оркестри свирајући весео марш под називом "Грци се не боје", а маса људи креће у правцу Пиније на тргу Врахлиоти где се одиграва још један живописан обичај под називом мастела. Наиме, у буре, које се за ову прилику поставља на скверу, сви убацују металне новчиће, а по оглашавању звона ко први ускочи у њега има права да покупи сав прилог.
 Сам дочек Васкрса је најупечатљивија од свих церемонија током Велике недеље. Пола сата пре поноћи од цркве Свете Петке ка централном градском тргу, такозваној Еспланади, креће велика Васкршња литија. На десетине хиљада верника до последњег места прекривају овај огромни простор који слови за највећи трг на Балкану. Тачно у поноћ, када се на Старој тврђави осветли огроман натпис "Христос Анести!" (Христос воскресе!) и пурпурни крст постане бео, почиње прави спектакл. Из цркава и манастира износи се свети пламен "Агио фос" и преноси од човека до човека све док сви присутни не запале свеће. Овај призор светлости хиљада свећа које прекривају целу Еспланаду као и све прозоре и балконе на оближњим зградама оставља незабораван утисак. Када се заврши служба креће величанствен ватромет, а филхармонијски оркестри почињу да марширају улицама старог града свирајући веселе маршеве. Људи једни другима честитају празник куцајући се црвеним ускршњим јајима. Тако почиње ускршња гозба која траје до раних јутарњих часова. Обичај је да се спрема "магиритса", јело од јагњећих изнутрица, којим се традиционално прекида Велики пост. Интересантно је споменути да поред централне прославе у граду Крфу, свако село, а има их око сто двадесет, на сличан начин и уз незаобилазни ватромет приређује свој локални дочек Васкрса.
 Овим се, међутим, не завршавају ускршње свечаности. На само васкршње јутро, почевши од седам часова, из сваке цркве креће литија са иконом Христовог васкрсења која се на сличан начин као плаштаница проноси кроз град. Након јутрења почиње припрема празничног ручка. Острвска традиција је да се за овај обед припрема "авголемон", јака супа од разних врста меса зачињена веома киселим умаком од јаја и лимуна, за коју се сматра да је одлична за организам после исцрпљујућег поста. Јагње на ражњу, које је типично за копнени део Грчке, пече се тек наредног дана када се стомак већ навикао на јачу храну. Укућани се куцају црвеним јајима чије љуске стављају у довратке улазних врата за срећу, или их бацају по пољима како би имали богату жетву. Улицама се шири мирис васкршњих колача од којих су карактеристични "фогатса", сладак хлеб венецијанског порекла зачињен мастиком и колумбине, ролнице са формом голуба.
Седмица после Ускрса зове се "енија" што у преводу значи "нова", па се тако и за дане у недељи каже Нови понедељак, Нови уторак итд. То је веома значајан и свет период када се широм острва дешавају бројне манифестације, литије и народне свечаности са локалним песмама и играма. | 
