Радови Марка Стојановића су у мају били изложени у Београду на "Теленоровој" изложби у Уметничком павиљону "Цвијета Зузорић", али и у Сент Етјену у Музеју модерне уметности. Стојановић, који тренутно живи у Београду и ради за агенцију 2 Chic, својим се радовима представио и на овогодишњем Октобарском салону, што му је, како каже, била дугогодишња жеља. Прошле године, своје радове је изложио на Универзитету Халапа, Веракруз у Мексику и добитник је више националних и интернационалних награда. О искуствима са Бијенала у Барију каже:
 – Посетиоци су у Барију могли да виде моје радове из колекције "Art Food – Eat Art", у групи радова десетак уметника из Србије, међу 700 уметника из целе Европе и Медитерана. Реакције на моје "репродукције" ремек-дела на тањиру биле су позитивне: људи веома лако и лепо комуницирају са овом глобалном, популистичком идејом популаризације високе уметности преко стомака.
У Лондон ће Марко Стојановић отићи, како наводи, на позив Балкан арт фестивала Термина100 из Љубљане, где ће имати част да отвори галерију у овом центру уметности посвећену промовисању савремене уметности Источне Eвропе...
Стојановић је имао прилику да упозна познату велику светску уметницу, Марину Абрамовић, и истиче да су му њени савети били веома корисни. О томе шта је била спона за сусрет с њом каже:
– На Академији у Новом Саду реализовао сам пројекат "Табула Марина", који се бавио њеним статусом у Србији. То је заправо био постер који сам тајно поставио на фасаду Академије. Постер је приказивао мермерну таблу, која би на том месту морала стајати. Како бих обухватио још нека значења, табла је носила препознатљив социјалистички текст: На овом месту је... Исписан Римском капиталом текст је опомињао студенте али и професоре да је некада на истом овом месту радила и она – Марина Абрамовић. Али је на крају добила отказ. Овај пројекат се такође може схватити и као стварање туристичко-уметничке меке која је потпуно у духу данашње опште комерцијализације високе уметности. Била је дирнута мојим радом и пожелела је да се упознамо.
После студија у Новом Саду, које је завршио веома оригиналном концептуално- уметничком књигом, одштампаном у седам примерака, збирком песама и илустрација названом "По Марку", Стојановић се недавно преселио у Београд захваљујући занимљивом послу у агенцији са којом је недавно победио на конкурсу за лого Министарства државне управе.
– Највредније су ми неконвенционалне позивнице које се на пример реализују од Новог Сада до Златибора, какав је пример једна рађена за Телеком. То је изазов – да свој интимни уметнички концепт уградиш у дизајн највећих клијената у земљи.
Када се засити рада на компјутеру почиње да слика. Додаје шаљиво: "Након паузе од неколико година, почео сам да сликам кад сам добио отказ". Недавно је и изложио свој хиперреалистични "Аутопортрет са авионом" у новосадској галерији Tableau.
Стојановић истиче да је синтеза уметности и графичког дизајна оно на шта је најпоноснији у свом раду.
 – Реализовање уметничког па чак и концептуалног графичког дизајна чини ме најиспуњенијим. У арту имамо довољну слободу, а за слободу у дизајну морамо се (из)борити. До сада сам то успео у кампањама за Новосадски Jazz Фестивал, Инфант и друге културне манифестације а велика жеља ми је и престонички Битеф. За уметничке пројекте нису ми потребни већи услови од заиста савремене галерије у којој ће радови изгледати као завршени производи. Тренутно завршавам свој магистарски рад Христ- Христ, новозаветне сцене без фигурације реализоване у савременим медијима кроз личне симболе. Једноставно то су иконе каквим бих ја опремио нови храм и тако му поново вратио улогу савремене галерије. Публика ће ове радове моћи да види на јесен, за почетак у Београду и Новом Саду.
| 
