|
Стогодишњица археолошких истраживања на локалитету Винча, старом више хиљада година, била је права прилика организатора да широј јавности кроз изложбу "Винча – преисторијска метропола", изнова укаже на вредност и значај овог налазишта, креирање идентитета престонице, осветљавање енигме неолитског периода Југоисточне Европе и праћење развоја и успеха домаће археологије. Изложбу су организовали Филозофски факултет Универзитета у Београду, Народни музеј у Београду, Музеј града Београда и Галерија САНУ.
Према речима једног од аутора изложбе др Дубравке Николић, у време када је Милоје М. Васић започео прва ископавања у Винчи, није могао ни да наслути да ће остати упамћен као археолог који је свету подарио откриће метрополе из каменог доба, старе више од седам хиљада година. Током једног века истраживања испоставило се да је у десет метара дебелом културном слоју, као у некаквом природном медијуму, остала забележена повест коју су на овом месту стварале десетине генерација житеља преисторијске Винче.
На неколико сати хода од ушћа Саве у Дунав, у усталасаном крајолику који стварају шумадијски обронци пре но што потону у велику реку, сместило се насеље древних ратара. Они су овде живели хиљаду година, користећи издашне благодети које им је окружење пружало. Била је то незаобилазна раскрсница за све који су путовали по тешко проходним балканским пределима, доносећи са собом делиће других култура и чинећи да Винча постане средишња тачка Југоисточне Европе.
Иако слојеви у Винчи представљају богату ризницу за проучавање разних периода преисторије, као и средњовековне епохе, захваљујући налазима из неолитског доба, а пре свега због богатства антропоморфне пластике, Винча је заувек уцртана на мапу светске културне баштине. Откако су 1908. године прве фигурине из Винче освануле на странама најпрестижнијих светских илустрованих листова, није престало интересовање за открића са овог локалитета. Век археолошких истраживања само је један трен у вишемиленијумском животу Винче, али је испуњен читавим професионалним каријерама неколико генерација археолога.
 Изложба "Винча – праисторијска метропола" усредсређена је управо на неолитско раздобље у Винчи, које је постало синоним за најзрелије етапе ове епохе, током којих је човек постао произвођач хране и започео своје осамостаљивање од ћудљиве природе. Она је покушај да се расветли време у којем су Винчанци постављали темеље за развој будућих европских цивилизација. Изложба нуди сву раскош једног давно минулог доба, приказује труд и развој српске археологије, али и данашње генерације, које баштине простор на којем су Винчанци живели, опомиње да чувају, даље проучавају и презентују овај незамењиви драгуљ европске цивилизације.
 Изложба има три целине. Прва помаже посетиоцима да се кроз надалеко познате антропоморфне и зооморфне фигурине, просопоморфне поклопце и жртвенике боље упознају са невероватним уметничким дометима винчанске културе. Представљајући најзначајније међу њима као што су Lady of Vinča, Хајд ваза или Видовданка, аутори изложбе желели су да публици омогуће доживљај непролазне лепоте винчанских рукотворина.
Друга целина, посвећена сто година дугом историјату археолошких истраживања, користећи се личним предметима истраживача, опремом и инструментима, оригиналном теренском документацијом и новинским чланцима, представиће развојни пут српске археологије.
Трећи сегмент изложбе посвећен је свакодневном животу Винче, а да би дочарали дух давно минуле епохе приказују предмете који су током хиљаду година дуге историје неолитског насеља користили земљорадници, рибари, грнчари, ловци. Сви они сведоче о специјализованим занатима и високим естетским вредностима, али нам истовремено пружају могућност да схватимо како су живели људи које погрешно доживљавамо као другачије од нас.
| Археолошко налазиште Винча налази се 14 км низводно од Београда на десној обали Дунава. Представља најзначајнији локалитет млађег каменог доба (5500–4500 година пре нове ере) Југоисточне Европе. Континуирано насељавање на овом месту током више миленијума оформило је десет метара висок културни слој. Већи део остатака, дебљине осам метара, припада времену касног неолита, а преостали део чине остаци млађих преисторијских култура и средњовековна некропола. Винча је културно добро од изузетног значаја, а по њој је и цела каснонеолитска култура Балкана добила име. И поред тога што се Винча истражује читав један век, она и даље привлачи пажњу археолога због чега се ископавања настављају. |
| Због интересовања које је изазвала, захваљујући ентузијазму и посвећености Галерије САНУ, изложба је продужена до 6. јануара 2009. године. | | 
