На Маљену, планини југоисточно од Ваљева, на свега 120 километара од Београда и на надморској висини од 980 метара, смештена је висораван Дивчибаре. Ово место познато је по својој благој клими, богатом биљном и животињском свету, обиљу извора и текућих вода, те слови за једну од најлепших ваздушних бања у Србији (Балканскоклиматски институт Србије прогласио је 1963. године Дивчибаре климатским лечилиштем). Због повољног географског положаја клима је овде блага и пријатна. Ваздушна маса са Медитерана ту се судара са ветровима са Карпата и Панонске низије, чиме се објашњава и присуство јода у ваздуху. Просечна летња температура не прелази 22 степена целзијуса, а зима обилује кристалним снегом који се не топи готово трећину године.
Висораван је добила назив Дивчибаре илити "девојачке баре" у спомен на трагичну смрт једне младе девојке. Према народном предању, млада чобаница се несрећним случајем удавила у набујалој Црној каменици.
Дивчибаре имају дугу историју бањског туризма. Сам назив помиње се још давне 1476. године у турском попису Смедеревског санџака. Значајан податак за историју бање је тај да је књаз Милош Обреновић после Другог српског устанка од свог турског побратима Дели-аге откупио читаву висораван, заједно са торовима и другим зиданим објектима. Познато је да је књаз Милош често посећивао овај крај, обилазио чобане и контролисао њихов рад. У близини "Господарских колиба" био је извор хладне планинске воде, касније у народу прозван књаз-Милошева чесма.
Дивчибаре снег годишње прекрива 3 до 4 месеца, што нарочито радује заљубљенике у зимске спортове и љубитеље снежне идиле. Скијашима је на располагању неколико скијашких стаза од којих је најдужа (800 метара) и најизазовнија она на северној падини Црног врха. Стаза је осветљена, па постоји могућност и ноћног скијања.Ту су још три мање ски стазе дужине до 300 метара, а почетницима за овај све популарнији спорт на снегу, на располагању су и школе скијања. Дивчибарска котлина има и одличних стаза за скијашко трчање, а у хотелима и одмаралиштима постоји могућност изнајмљивања и сервисирања ски опреме.
Осим околних висова и благих превоја испресецаних пешачким стазама, зимској идили Дивчабара свакако доприноси богата шума одевена снегом. Преовлађују четинари, а у самом центру уздижу се планински борови, који иначе не расту на мање од 2.000 надморске висине. Ту су и бели и црни бор, јеле, смрче, а у нешто мањем броју и клека. Густе шуме смењују простране ливаде с пролећа ишаране ливадским биљем. Првих дана пролећа, док снег још копни, појављују се јеремичак, вресак и шафран. Крајем априла и почетком маја стиже нарцис – цвет планине, а средином лета линцура, лековита биљка жутих цветова, позната и по томе што се користи за справљање надалеко чувене српске домаће ракије, линцуре.
Дивчибаре су и место које обилује водом, изворима речица и потока који припадају сливовима Колубаре и Западне Мораве. Најлепше реке овог подручја су Манастирица, Црна каменица и Црна река. Манастирица извире под Краљевим столом на преко 1.103 метра надморске висине. У свом горњем току ова брза планинска речица између два виса Великог брда и Орловца, прави прелепи водопад висок двадесетак метара. Црна каменица настаје стапањем више извора, тече кроз боровима украшену клисуру, градећи низ брзака и слапова. Протиче кроз природни резерват Велика Плећ, правећи један величанствени водопад назван Вражји вир. Вода Црне реке тече преко готово црне, стеновите подлоге, по чему је и добила име. Украшена је мноштвом каскада, вирова и низом водопада чија се висина креће од пет до десет метара.
Од бројних извора најинтересантнији су Жујан и Студенац. Извор Жујан налази се у пространој мочварној ливади, а вода Студенца је толико хладна да леди зубе док се пије. Из пукотине из које извире вода струји хладан ваздух па се претпоставља да иза извора постоји систем до сада неиспитаних пећина.
Са Дивчибара се организују излети до оближњег Ваљева, манастира Пустиња или истраживачко-рекреативног центра Петница. Такође је могуће отићи и до цркве Успенија Пресвете Богородице и села Бранковине и кушати здраву храну у сеоским кућама званим џемати. Смештај на Дивчибарама могућ је у неколико хотела, а удобан боравак нуде и одмаралишта и кампови за децу, али и топли приватни домови. | 
