У једном интервјуу, после пензионисања 1960. године, Рођа је изјавио: "Летео сам и летећу и даље. Није важно где и на каквим авионима. Са пензијом се никада не могу помирити. Неко се боји висине, а неко земље."
У овом кратком исказу огледа се цео живот и животна филозофија једног од најбољих српских и југословенских пилота. И, заиста, Рођа, то је летење! Мада је у авијацију ушао релативно касно, у 27. години живота, након што је 1929. године завршио Пилотску школу 1. ваздухопловног пука у Новом Саду, летео је пуне четрдесет две године, до своје шездесет девете.
Након Пилотске и касније Ловачке школе, коју је завршио 1930. у Земуну, са карактеристиком у књижици летења: "Одличан пилот ловац, лети са великом вољом, сигуран и поуздан пилот, задатак извршио са одличним успехом", Рођа трага за новим изазовима у цивилном ваздухопловству. Већ 1933. године добио је пилотску дозволу за туристичког пилота аероплана, с којом је у Аероклубу "Београд" летео да 1. маја 1934. године, када је прешао у "Аеропут", домаће предузеће за ваздушни саобраћај, у којем је остао до рата, 1941. године. У међувремену је завршио и Правни факултет.
 Почетком Другог светског рата почиње нова, најузбудљивија фаза у животу капетана Миловановића. Након што је 1. априла 1941. године мобилисан у Транспортну ваздухопловну групу Штаба ваздухопловства, седам дана касније, по наређењу Штаба, прелетео је авионом локид електра 10 у Атину. У повратку је, грешком британске противавионске артиљерије, оборен, на ушћу Вардара у близини Солуна. Након кратког задржавања у Грчкој, са формацијом југословенских авиона отишао је у Каиро, где се почетком 1943. године прикључио РАФ-у. Наредне три године, под командом РАФ-а, авионима типа велингтон, либератор B- 24, даглас C-47, DC-3-47 и другим, повезивао је аеродроме од јужне Енглеске, преко Медитерана, до Индије. На овим летовима Родољуб је четрдесет два пута прелетео океан, а његово име је последњи пут поменуто у британској штампи 1946. године, када је по завршетку рата с Јапаном, својим авионом у Британију довезао прву групу британских официра који су боравили у јапанским заробљеничким логорима.
У РАФ-у је остао до 27. септембра 1946. године. За заслуге је одликован орденом "СТАР" који су добијали само најбољи пилоти. Неколико месеци након тога летео је као пилот скандинавске компаније САС.
Срце је, међутим, куцало у ритму југа. Рођа се вратио у Југославију и свега месец дана после оснивања националне компаније почео је да лети у Југословенском аеротранспорту. Први лет авионом C-47 YU-ABB обавио је за Загреб и Љубљану, 31. маја 1947. године.
 Авионима DC-3, C-47, конвер 340, конвер 440 метрополитен и четворомоторним DC-6, Миловановић је у ЈАТ-у као саобраћајни пилот, вођа ваздухоплова и инструктор, летео четрнаест година. Поред осталог, 1955. године отворио је авионску линију за Лондон. Исте године са D-6 је летео за Њујорк и Сан Дијего. У летачкој каријери у цивилном ваздухопловству није имао ниједан удес. Остало је, међутим, забележено, да је 1951. године у ЈАТ-у био добио решење о отказу, због неког дисциплинских прекршаја, али је решење одмах укинуто. До јула 1954. године већ је био прелетео милион километара, за шта је, указом Јосипа Броза Тита, као први капетан пилот исте године одликован орденом Заслуга за народ II реда.
Последњи лет у ЈАТ-у обавио је 29. јуна 1960. године на линији Београд–Сплит–Загреб, након чега је пензионисан.
Према његовој евиденцији, летео је на 80 типова авиона, а као пилот ваздушног саобраћаја у ваздуху је провео око 15.000 часова и прешао преко 4.000.000 км.
Након пензионисања, од 1963. године радио је као инспектор ваздушног саобраћаја, али се ни тиме није задовољио. Од Јула 1967. до априла 1971, поново је летео и то на разним странама света. Међу осталим, летео је као члан посаде, у Лин ер Бриндизи и Ер транспорт Сахара. Малим пољопривредним авионом пајпер летео је из Београда за Картум у Судану. Обавио је и више пропагандних летова авионом бичкрафт, а за туристичку агенцију Путник летео и авионом дорније.
Умро је у 71. години живота, 20. децембра 1973. године оставивши неизбрисиви траг у српском ваздухопловству. | 
