Почетком децембра Београд је постао богатији за још један изложбени простор. У партеру зграде Министарства културе Србије, у Влајковићевој улици, отворен је Салон наивне и маргиналне уметности.
 |
На око 250 квадратних метара изложбеног простора приказано је 70 радова, слика, скулптура, графика - из периода 1939-2006. - највећих српских наиваца и маргиналаца, као и репрезентативна дела наивног стваралаштва из других европских земаља, која припадају збирци Музеја наивне и маргиналне уметности из Јагодине.
Салон, као својеврсна испостава Јагодинског музеја, једина је установа у Србији која ће се бавити сакупљањем, проучавањем, излагањем, публиковањем и заштитом дела наивне и маргиналне уметности Србије и других земаља као што су Немачка, Италија, Мађарска, Бугарска, Македонија, Словенија, Хрватска...
Међу изложеним радовима великана српске наиве као што су Саво Секулић, Емерик Фејеш, Илија Босиљ Башичевић... у поставци су изложене и слике Ивана Генералића, Фрање Мраза из Хлебина, Ивана Рабузина и других познатих наиваца из суседних земаља. |
- Вишеслојну изворну, примитивну, неопримитивну, самоуку наивну уметност Србије данас посматрамо у континуитету развоја савремене ликовне сцене. Иако важи мишљење да је наивна уметност стара колико и друштво и да су јој извори у богатом народном стваралаштву, свест о њеној уметничкој егзистенцији, као посебној ликовној целини, формира се с опусима њених врхунских уметника, данас класика.
| Раскид са дескриптивним начином размишљања о представљању опажајног на простору Србије открива нове мотиве, нове могућности стварања, у којима савремени уметник својом духовном енергијом истражује и проналази одговарајуће елементе, које потом транспонује у дела постављајући их храбро у сасвим нове односе, тумечећи их другим релацијама - каже Нина Крстић, директорка Музеја наивне уметности из Јагодине, аутор концепције салона и поставке. |
 |
Традиција, фолклор, осећање за колектив, сеоска идила и доколица у дугим зимским вечерима, неки су од предуслова за развој наивне уметности на овим просторима. Под утицајем дела, сад већ класика, српских наиваца, настају сељачке сликарске "школе" у Опарићу, Ковачици, Уздину.
Под утицајем Јанка Брашића из села Опарић, доајена српских наиваца, појављује се низ сликара у његовом селу и околини: Мартинковић, Јовановић и други. Група сељака-сликара из Ковачице, пронела су име овог банатског места широм света. Први су почели да сликају Мартин Палушка, Јан Сокол и Михајло Биреш, затим Јан Књазовиц и Мартин Јонаш.
Такође у Банату, у селу Уздину, Ањука Маран почела је да преноси на платно народну ношњу и платно које је до тада ткала. Убрзо затим њен пример следе Марија Балан, Флорика Пуја и Мариора Моторожеску.
 |
Већина поменутих наивних сликара почела је да ради на селу чврсто везана за своју средину, или су рођени и одрасли на селу, а стицајем околности нашли се у граду док се њихово сликарство најчешће враћало темама и мотивима из сеоског живота. Већу групу чине и они који су доживљај и свој ликовни израз везали за урбану целину, али свакако најнеобичнији јесте избор мотива на сликама новосадског дугметара и чешљара Емерика Фејеша, чији је сан о путовању заменило пресликавање с разгледница европских и светских градова. |
"Њих је сликао и пресликавао, додајући трговима делове улица и кућа или бришући оно што му се није свидело. Резултат је била слика сасвим различита од узора." Умро је не напуштајући свој скромни дом, док је иза њега остало на стотине слика на папиру с раскошним фасадама улица и тргова познатих светских метропола.
| Музеј наивне уметности у Јагодини основан је 1960. као прва музејска установа специјализована за сакупљање, чување, заштиту, проучавање, излагање и публиковање дела наивне уметности. У почетку су у збирку улазила дела уметника из Србије и осталих делова тадашње Југославије да би касније, од 1994. била укључена и дела из иностранства. Музеј је данас установа са богатом колекцијом од преко 2.000 дела из земље и иностранства почев од 1935. Музеј наивне уметности је такође, један од највећих документационих центара за проучавање наивне уметности у Европи. У тој бранши највећи је на Балкану и један од најзначајнијих у свету. | |
