Разговори о савременој уметности |
На позив ПроАртОрг-а у Београд су 8. јуна допутовали господин Томас Месер, дугогодишњи директор Гугенхајмовог музеја у Њујорку и почасни директор истоимене фондације, и господин Лоран Хеђи, директор Музеја модерне уметности у Сент Етјену у Француској.
Текст: Михаел Милуновић
Фотографије: Душан И. Димитријевић |
| Гостовање ових врхунских професионалаца део је ширег програма ПроАртОрг-а чији је далекосежни циљ успостављање разноврсније и висококвалитетне понуде у сфери ликовне уметности и размене, као и рад на правом успостављању виших односа између чинилаца и учесника у релацијама кустос–институција, кустос–уметник, уметник–институција. Ти нови односи требало би да консеквентно доведу и до већег осамостаљења самих уметника. |
| Пројекат је инициран као сасвим јасна потреба да се овај простор обогати разменама које ће побољшати рад појединаца и институција, било да се оне реализују кроз својеврстан вид саветовања, или путем радионица, у којима учествују позната имена светске уметничке сцене, као што је то требало да буде случај ове године са господином Денисом Опенхајмом који је нажалост због болести одложио комплетну европску турнеју, укључујући и Београд. Ипак, и поред изостанка уметника, у галерији Nеw Moment Ideas отворена је премијерна изложба његових цртежа у центру Београда, на којој је приказано десетак радова из раних периода овог изузетно значајног и плодног америчког ствараоца. |
Лоран Хеђи & Dr Tомас Месер | |
Лоран Хеђи & Михаел Милутиновић |
Након изложбе следио је у оквиру њиховог једнонедељног боравка, низ предавања, фокусиран на две главне теме: "Животно искуство – око сведока", унутар које су Хеђи и Месер излагали и сагледали своје лично и професионално искуство бивајући у срцу уметничких дешавања, водећи "велике бродове", гломазне и суперструктурисане музејске институције током више деценија, често се рвући са њиховом неукротивом архитектуром (Месер са Гугенхајмовим музејом, пројектом Френка Лојда Рајта) или са конзервативном нетрпељивошћу политичких кругова (Хеђи у музеју Лудвиг у Бечу). | |
| И један и други порекло воде из Централне Европе, која је одавно синоним толерантне и мултикултуралне Европе, и њен су дух обојица уткали у своја познанства и професионално деловање. |
| Други темат бавио се специфичношћу новог европског момента, тј. проблематиком повратка источноевропске и централноевропске уметности у европски континентални културни оквир, којем су оне дефинитивно и припадале, али је пре свега захваљујући политичком дисконтинуитету, хладноратовској амнезији и самоизолацији интелектуалних елита, изостало савремено и јединствено читање европске уметности као целине. |
| Може се рећи да су ти ставови de facto животно дело Лорана Хеђија који је, као директор Националне галерије у Будимпешти, а затим, и пре свега, као десетогодишњи директор музеја Лудвиг у Бечу, бескомпромисно радио на рушењу нагомиланих стереотипа везаних за стваралаштво "источњака" и остварио на стотине консеквентних и већ историјских изложби у којима је често доминирао нов концепт поставке и изједначавање значаја авангарди и кључних уметничких фигура, као што је то био случај са новом поставком МУМОК-а 2001, где су се раме уз раме нашли радови Шона Скалија, Базелица, Гилберта и Џорџа, са онима Романа Опалке, Здењека Сикоре, Браце Димитријевића...
У склопу пројекта ПроАртОрг-а одржана су четири предавања и једна изложба са мноштвом новинских и телевизијских интервјуа и са заиста великом посећеношћу заинтересоване публике.
|
 | |
Лоран Хеђи & Михаел Милутиновић |
Господа Месер и Хеђи убудуће ће у склопу Борда саветника ПроАртОрг-а чешће долазити у Београд, сарађивати, саветовати се са актерима садашње и будуће уметничке сцене у Србији и Београду.
Одушевљени су ентузијазмом људи који желе да уче и спроведу квалитативне промене у својим срединама. Њихов поглед се није заустављао само на излозима, већ се пео тамо где је већина Београђана заборавила да гледа - на архитектонску баштину Београда; на његове фасаде, здања, пластику, амбијент; и мало је рећи да су били фасцинирани таквом разноврсношћу. | |
| Рекли су да је Београд град са отвореном будућношћу и да као структура неоптерећена конзервираном прошлошћу, као многе друге европске престонице, има шансу да се изгради у савремену метрополу без комплекса и да утисак о себи остави не само преко популистичких манифестација и концерата, већ профилишући се кроз више уметности у градском језгру – скулптуру, инсталације, галеријске просторе…
Следеће гостовање у оквиру истог пројекта већ је најављено и овог пута биће то Микеланђело Пистолето, чувени италијански уметник, који ће у Београду провести две недеље у оквиру резиденцијалног програма праћеног предавањима и радионицама. |
|
Денис Опенхајм рођен је 1938. године у Електрик Ситију, Вашингтон. После студија у Школи за уметност и занатство у Окланду, Калифорнија (B.F.A. 1965) и на Универзитету Станфорд у Пало Алту, Калифорнија (М.F.А. 1967) враћа се на Источну обалу, у Њујорк, где је радио као професор уметности у лонгајландској City Junior средњој школи. Денис Опенхајм данас живи и ради у Њујорку. Један је од највећих живих уметника – представника концептуалне уметности седамдесетих година минулог века; и даље активно делује на пољу савремене уметничке праксе. | | |
|
