"Велики формат" Љубе Поповића |
Ретка је прилика, као што је познато, да Љуба Поповић излаже у Београду. Пре две и по године љубитељи сликарства Љубе Поповића имали су прилику да виде ретроспективу његових дела у Суботици, након неуспелих покушаја да се таква изложба одржи у галерији САНУ. Сада је у галерији "Париски круг", према замисли галеристе Живојина Иванишевића, изложено шест слика великог формата.
Текст: Марија Ђорђевић, Фотографије: Душан И. Димитријевић |
|
С Љубом Поповићем разговарали смо у његовом атељеу. Простор светао и уредан, много књига и – наравно – слике, уредно сложене уза зид. Неке завршене, неке "у процесу". Као, на пример, слика која ће се појавити на изложби групе уметника, а која је посвећена еротици у српском сликарству. Ова изложба планирана је за пролеће такође у галерији "Париски круг" у Еуроцентру.
Шест слика које су од првог марта изложене у овој галерији обједињене су под називом "Велики формат". Тим називом Љуба Поповић заправо објашњава шта за њега значи велики формат у сликарству и како је он повезан с начином уметниковог рада. Све су у разним приватним колекцијама. |
| |
| - Формат није само питање димензије, премда се и то наравно подразумева. Под великим форматом подразумевам слике које су настајале у мом атељеу током године или године и по дана. На пример, ако сте писац, пишете кратке приче, или новинске чланке, на крају године или неког периода направићете можда збирку или роман. Тако су и моје велике слике настајале током целе године. Да не будемо дословни, нисам то радио сваки дан, него када сам имао пуно енергије. Али, на њима сам акумулирао све што сам радио током те године. Неке мале комаде или скице. Када бих сабрао утрошене године, буквално би у тих шест слика стало око десет година рада. Током педесет година, колико се бавим сликарством, насликао сам око 60-70 тих великих формата. То би значило годишње једна, једна и по слика – каже уметник. |
|
За ову прилику изабране су слике које представљају пресек неких најважнијих дела овог уметника. То су, најпре, "Ђавоље пећине" – слика за коју Милан Комненић у каталогу-монографији пише: "Колико има раскоши у алузијама и двосмислености у метафорама толико је прецизности у потезу и суптилности у колориту...". "Место сахране" је хоризонтална слика урађена још средином осамдесетих година, а дело "Мистерија у пуној светлости", објављивано је више пута у разним часописима. Једна студенткиња писала је и дисертацију о тој слици! На изложби је и слика "Жена таме", која стиже из Суботице. |
Милан Комненић, Живојин Иванишевић и Љуба Поповић | |
- То је она жена која долази из мрака али вас узбуђује – каже Љуба Поповић, а Милан Комненић пише да је на тој слици уметник извео хировиту игру скривања и прерушавања.
Посетиоци имају прилику да виде и најновија дела "Понор за једног анђела" (2001–2002) и "Чудесну сеансу" из 2004–2005. године.
- То је дело инспирисано магијским сеансама. Знате оним – кад се људи скупе око стола, а он се мало тресе – вели уметник. Љуба Поповић каже да је сликање увек схватао као пенушање подземних осећања и трептаја, без унапред одређених сценарија. |
|
- По начину размишљања ближи сам апстрактним сликама, јер за мене је слика игра која траје, што значи да сликам док нешто "цури" из мене. Два су колосека између којих сам расцепљен у свом сликарском животу. Један се односи на простор и мистичан пејзаж фантастике, што ме је увек интригирало, а други је онај мрачни еротски део, од којег нисам могао да побегнем.
На овој изложби су четири еротске слике и два пејзажа – они смирују причу, јер припадају неком ренесансном простору, а ове еротичне слике носе неку тензију која је иначе мени својствена – објашњава Љуба Поповић.
На питање колико је еротика присутна кроз историју у српском сликарству, Љуба Поповић каже: |
| |
| - У српском сликарству еротика је доста потиснута. Мајстори између два рата били су суздржани. Чак и кад су сликали женски акт, то је било стидљиво. Кад су ствари отишле мало даље, требало је правити разлику између еротизма и порнографије.. Мислим да је врхунац еротизма постигнут у филму "Царство чула". Имамо и драстичне примере – такав је Ханс Белнер који је од цртежа женских органа правио разноразне комбинације, или Клосовски који је био опседнут тиме да у позним годинама води љубав. Или пример Рустина који је врло сликарски даровит, сензибилан, али је, вулгарно речено, сликао тако да се виде "и крајници". И обично је сликао неке мале монструмчиће, а парадокс је што је по техници то било чисто сликарство, а катастрофа од сижеа. Мени се тада то допадало, али многима није. Мислим да ће та изложба у Београду бити драгоцени подстрек за еротику у нашој уметности – каже Љуба Поповић. |
|
За ову изложбу Љуба довршава слику на којој је насликана нага жена без лица. Тајанствена жена с маском. Она још тражи дораду и "чишћење". Љуба каже да до изложбе њене ноге морају постати женственије!
Изложбу "Велики формат" прати каталог, богато опремљен и илустрован многобројним репродукцијама. Из најранијег стваралаштва Љубе Поповића па до последњих слика. Репродуковано је чак 87 слика, укључујући једну од најстаријих, "Суђење хермафродиту" из 1959. године, као и "Сан отровног цвећа" представљену прошле године у париској галерији Рамбер, кад је Љуба Поповић приредио изложбу једне једине слике! |
| |
|
|
