|
Стари народи, па и наши преци, маску су сматрали предметом еквивалентним лицу. Она је омогућавала привидност, тј. преузимала је дух претка, божанства или демона и као медијум помагала у овоземаљском свету. С временом је ишчезао митски садржај и веза с култовима предака и аграрних божанстава или демона. Оно што маску данас чини споном са минулим временима јесте да она и даље ствара илузију једнакости; носећи маску, сви постају једнаки – богати и сиромашни, стари и млади, мушкарци и жене.
На просторима Србије маске су углавном домаће израде. Прављене су од дрвета, тикве, рогова, коже, крзна, хартије, картона, текстила, али у последњим деценијама XX века користе се и куповне – фабричке израде, набављене у књижарама у већим градовима Србије или у иностранству.
Најстарије маске по своме пореклу и употреби у ритуалима јесу зооморфне маске. Вероватно су настале у сагласју са тотемском животињом, човековим животињским претком као представником космичких и духовних принципа и снаге. Оне су првобитно имале тесну везу са аграрним демонима и божанствима плодности. Већина зооморфних маски поседује рогове, као симболе снаге и моћи. У томе се највише појављују ликови јелена, козе, овце, роде, медведа, вука.
Маска јелена присутна је у разним поворкама у готово целој Европи. Код нас је сачувана у југоисточним деловима Баната и у североисточној Србији. Користе је у коледарским поворкама Срби, Румуни, Мађари у Дебељачи (Банат), а Роми и Бугари у јужном Банату у време покладних поворки. Ништа мање нису значајни други зооморфни ликови, попут козе, овна. Маске овце или овна ређе су али се повремено запажају на простору јужног Баната.
Маска медведа има дугу традицију у ритуалима готово код свих словенских народа. Верује се да појава маске медведа у традиционалним поворкама о покладама представља прежитак старобалканских и античких култова (наслеђе везано за Артемиду медведицу). Култ медведа повезан је и са старом српском митологијом у којој је медвед заузимао место житног божанства и био повезан са словенским богом Волосом. Посвећени су му нарочито ритуали у време празника Св. Андреја (13. децембар) и на Сретење (15. фебруара).
Међу најархаичније маске ширег балканског подручја, па и Србије, спадају антропоморфно-зооморфне маске. Овакве маске одговарају сточарским друштвима и њихова линија распростирања веома је велика. Констатоване су по ободима алпско-карпатског-балканског планинског система. Том типу маски припадају оне са севера Бачке (буше) из покладних поворки код Мађара, на истоку су карактеристичне за јужне делове Баната – Гребенац, Стража, (маске вола) у поворкама фашанги код Румуна и Срба, па даље линијом према Бугарској до предела Лесковачке Мораве у поворкама суровара и коледара код Срба. Заједничка одлика је антропоморфно лице са додацима животињских атрибута, најчешће рогова.
Антропоморфни архаични ликови најчешће су баба и деда, млада и младожења. И у једном и у другом пару, прерушавају се мушкарци. Данас је то најупечатљивији облик инверзије пола – мушко у женско (баба/млада), и женско у мушко (деда/младожења). Лице је гарављено, румењено или допуњено неким предметима, као што су наочаре, израслине и слично. Антропоморфни ликови често су носили и маске од хартије. Гротеска се односи на преувеличавање које добија фантастичне размере у представљању изгледа човека.
Фантазијске маске припадају свету митско-легендарно-бајковитих ликова и свету фантастике (змајеви, киклопи, диносауруси, двоглаве аждаје и др.). Човекова окупираност замишљеним бићима с временом се пренела на дечји свет и кроз маску и маскирање унела другу стварност. Оне на неки начин изражавају човеков алтер его, његову подсвест и пројекцију непознатог.
Ергоморфне маске су маске које у већини случајева подражавају изглед неких предмета из свакодневице (буре, шешир, коцка, шпорет, динар, сладолед). Појављују се у покладним поворкама (Војводина) или у поворкама и маскенбалима профаног времена (у градским срединама). Овакве маске присутне су и у рекламним ритуалима данашњице. Многи опредмећени ликови шетају улицама – попут прашка за прање веша, шампона за косу, амбалаже за моторно уље и сл.
Већина данашњих облика маски представља покрет у другом правцу и сједињује се са људима и другим културама у моменту када они то и пожеле да практикују својом вољом. | 
