U Hamburgu živi najviše nemačkih milionera, ali u njemu živi i procentualno najveći broj stranaca u poređenju s drugim nemačkim gradovima. Pred Prvi svetski rat, 1910. godine, Hamburg je imao milion stanovnika. Danas u njemu živi milion osamsto hiljada ljudi.
| U pisanim dokumentima ime Slobodnog i hanzeatskog grada Hamburga, prvobitno Hammaburg, prvi put se pominje u devetom veku, tačnije 830. godine. Sveti Ansgar dolazi sa Severa da hristijanizuje već postojeću naseobinu na ušću reka Bile i Alstera u Elbu. A utvrđenje na tom mestu smatra se da su još ranije podigli vojnici Karla Velikog. Zahvaljujući svom specifičnom položaju grad se neprestano širio i razvijao, tako da mu je u 12. veku, ili tačnije 7. maja 1189, na zahtev grofa Adolfa od Šauenburga, Fridrih Barbarosa, "po milosti Božjoj nemački i rimski car", poklonio i garantovao posebne privilegije u trgovini, neplaćanje carinskih dažbina i poreza na robu koju prevoze i uvoze, zatim teritoriju od dve milje unaokolo od gradskog utvrđenja, kao i slobodan ribolov na rekama Bili i Alsteru. |
 |
Među drugim privilegijama najvažnija je bila oslobađanje građana od služenja vojske i zabrana prolaska vojske kroz grad. Ova Barbarosina povelja označila je procvat trgovine i zanatstva, i ona je utemeljila srednjovekovni Hamburg kao poseban grad-državu, na čijem je čelu bio senat i gradska skupština, a građaninom je mogao postati svako ko uplati određeni propisani iznos u gradsku kasu i ko položi građansku zakletvu. Taj iznos nije bio tako mali, pa su mnogi siromašniji morali da se naseljavaju van gradskih zidina i da uveče napuštaju grad.
 |
U sedamnaestom veku grad je već imao 40.000 stanovnika i njegovo utvrđenje je bilo tako solidno da ga je nemoguće bilo osvojiti.
Grad je prišao reformističkoj Luterovoj struji. Dok su drugi nemački gradovi stradali i bili razoreni u užasima Tridesetogodišnjeg rata, Hamburg je zahvaljujući svojim privilegijama bio toga pošteđen. Po ugledu na Amsterdam, osnovao je svoju banku i berzu i bogatio se, pre svega trgovinom. |
Trgovina i moreplovstvo tradicionalno su do danas ostale glavne privredne grane. Od kraja 18. veka, kada su hamburški moreplovci stigli u Argentinu, započinje trgovina sa prekomorskim zemljama, a Hamburg ima svoje konzulate i predstavništva u svim većim lukama sveta. Osiguravajuća društva, brodoprevoznici, brodogradilište, manufakture za proizvodnju opreme za brodove, proizvodnja piva, fabrike duvana, tekstila, zatim prerada srebra i zlata, trgovina kafom, čajem, egzotičnim voćem obeležavaju sliku ovog grada od 18. veka do danas. Na Elbi kao ponosni ostaci tog vremena stoje posebni magacini građeni za prihvat robe, tzv. "Speicherstadt" - četvorospratnice od crvene opeke. Danas se oni renoviraju i pretvaraju u luksuzne apartmane i stanove.
| Jat Ervejz poleće iz Beograda za Hamburg, po zimskom redu letenja, utorkom, četvrtkom i subotom u 10.55. Povratni letovi sa aerodroma u Hamburgu predviđeni su za 14.20. Već u 16.25 Jatov avion je na pisti Beogradskog aerodroma. |
Od 1847. godine hamburški brodoprevoznici održavali su takozvanu hamburško-američku liniju prevoza putnika i robe na relaciji Hamburg-Njujork. Tako su iz hamburške luke mnogi iseljenici napustili Evropu i naselili američki kontinent. U luci, u predgrađu Fedel, za prihvat i smeštaj iseljenika bio je određen poseban deo, koji će prema odluci gradskih vlasti biti rekonstruisan i pretvoren u muzej.
| Jedino brdo u Hamburgu, istovremeno i najpoznatiji deo grada jeste San-Pauli. Na Milerntoru, koji je još uvek delimično očuvan, nalazila su se gradska vrata. Ona su razdvajala Altonu, koja je pripadala Danskoj, od nezavisnog i samostalnog Hamburga. Danas je tu u blizini stadion istoimenog fudbalskog kluba. Na San-Pauliju, koji se kao mreža malih uzanih uličica nadneo nad lukom, nalazi se i Reperban, svakako najpoznatija hamburška ulica. Nekada su tu živeli mornari, lučki radnici i užari, koji su pravili naročitu užad za brodove. Danas tu pulsira život dvadeset četiri sata na dan, sve je otvoreno i svima dostupno, sve se prodaje i kupuje: tu su restorani, noćni barovi, bordeli, lepotice noći najrazličitijih boja, diskoteke, irski pabovi…, sve je to našlo ovde svoj razlog da postoji, i svoje mesto. |
 |
Osim toga tu je i nekoliko kabarea, zatim pozorište "St. Pauli", operetska pozornica "Operetenhaus" i mjuzikl teatar "Šmit-Tivoli", kao i minijaturni muzej voštanih figura "Panoptikum".
 |
Posle obilaska većeg broja noćnih lokala i šetnje Reperbanom, što nijedan turista u Hamburgu ne želi da propusti, noćni život se u osvit dana seli na Riblju pijacu - čuveni Fišmarkt.
Nedeljom ujutru ovde se okupljaju oni koji su noć proveli na Reperbanu, i običan svet, koji je došao da se snabde svežom ribom za nedeljnu trpezu. Na licu mesta može se probati i riblja čorba, ili pojesti hamburška kari-vurst, kupiti cveće i popiti pivo.
Danas više nema mornara. Nekada su oni nešto značili, kada se putovalo parobrodima i jedrenjacima. Sve do sedamdesetih godina bilo ih je puno na Sent Pauliju. Tada se jedan brod istovarao dva-tri meseca i oni su bili dobro plaćeni, a dolazili su iz svih krajeva sveta. Danas je istovar i utovar brodova kompjuterizovan. |
"Ima mnogo lučkih gradova koji zavide Hamburgu na njegovom Sent Pauliju. Taj Sent Pauli nazivaju i rajem za mornare i pomorce. Pri tom se mišljenja o tom "raju" mogu pomalo i razlikovati. Neki noćni lokali su samo za nudiste. Pri tom se obilje ponuđene robe i obilje interesenata međusobno neutrališu. Ima muškaraca koji ovde postanu melanholični. I onih drugih, kojima Sent Pauli zamenjuje električnu centralu. To je pitanje ukusa", razmišlja Bernhard Petersen, pisac koji je Hamburg izabrao za svoj novi zavičaj.
|
Jat za Hamburg leti od 1972. godine. Juna te godine uveden je redovni čarter saobraćaj za SR Nemačku, tzv. radnički čarter, najpre za Diseldorf, a kasnije Hamburg i Štutgart. Te linije, koje su praktično imale sve odlike redovnog saobraćaja, održavane su do pred kraj 1991. godine, kada je Nemačka vlada uvela embargo za sve vrste saobraćaja s tadašnjom Jugoslavijom.
Nakratko 1996. a potom i od 2000. do 2002. godine, Jat je obnovio letove za Hamburg, ali sada u redovnom saobraćaju. I dok nije obavljao saobraćaj, međutim, u Hamburgu je sve vreme opstajalo predstavništvo koje je putnike iz ovog dela severne Nemačke usmeravalo preko Berlina, i obrnuto. Od 23. novembra 2006. Jat Ervejz je uveo redovnu liniju Beograd-Hamburg, tri puta nedeljno (utorkom, četvrtkom i subotom). Preostalim danima i dalje je organizovan prevoz putnika za Berlin, tako da se može reći da Jat iz ovog dela Nemačke ima dnevnu ponudu za Beograd. Istovremeno, u saradnji s kompanijom Emirejts, preko Hamburga je uspostavljena najpovoljnija veza za putnike iz Srbije za Njujork. Putnike u Hamburgu specijalni autobusi direktno preuzimaju iz aviona Jat Ervejza, a potom prevoze do gejta kompanije Emirejts i obrnuto, prilikom povratka iz Njujorka. Na letu između Hamburga i Njujorka putnici mogu da komuniciraju na srpskom jeziku jer ih, sem ostalog, uslužuju stjuardese i stjuardi iz Srbije koji rade za kompaniju Emirejts. |
|
Neka od najboljih nemačkih pozorišta nalaze se u Hamburgu: da spomenemo Talija teatar i Dojčes Šaušpilhaus. U Hamburgu su živeli i stvarali nemački klasici Klopštok i Lesing, Hajne je ovde po nalogu svoga strica Solomona pokušao da završi trgovačku akademiju, na sreću po književnost bez mnogo uspeha.
Drugim rečima, svojim posetiocima Hamburg nudi kako bogate kulturne sadržaje, tako i interesantan zabavni program i noćni život; dakle, za svakog ponešto. |
 | |
