|
Stogodišnjica arheoloških istraživanja na lokalitetu Vinča, starom više hiljada godina, bila je prava prilika organizatora da široj javnosti kroz izložbu "Vinča – preistorijska metropola", iznova ukaže na vrednost i značaj ovog nalazišta, kreiranje identiteta prestonice, osvetljavanje enigme neolitskog perioda Jugoistočne Evrope i praćenje razvoja i uspeha domaće arheologije. Izložbu su organizovali Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu, Narodni muzej u Beogradu, Muzej grada Beograda i Galerija SANU.
Prema rečima jednog od autora izložbe dr Dubravke Nikolić, u vreme kada je Miloje M. Vasić započeo prva iskopavanja u Vinči, nije mogao ni da nasluti da će ostati upamćen kao arheolog koji je svetu podario otkriće metropole iz kamenog doba, stare više od sedam hiljada godina. Tokom jednog veka istraživanja ispostavilo se da je u deset metara debelom kulturnom sloju, kao u nekakvom prirodnom medijumu, ostala zabeležena povest koju su na ovom mestu stvarale desetine generacija žitelja preistorijske Vinče.
Na nekoliko sati hoda od ušća Save u Dunav, u ustalasanom krajoliku koji stvaraju šumadijski obronci pre no što potonu u veliku reku, smestilo se naselje drevnih ratara. Oni su ovde živeli hiljadu godina, koristeći izdašne blagodeti koje im je okruženje pružalo. Bila je to nezaobilazna raskrsnica za sve koji su putovali po teško prohodnim balkanskim predelima, donoseći sa sobom deliće drugih kultura i čineći da Vinča postane središnja tačka Jugoistočne Evrope.
Iako slojevi u Vinči predstavljaju bogatu riznicu za proučavanje raznih perioda preistorije, kao i srednjovekovne epohe, zahvaljujući nalazima iz neolitskog doba, a pre svega zbog bogatstva antropomorfne plastike, Vinča je zauvek ucrtana na mapu svetske kulturne baštine. Otkako su 1908. godine prve figurine iz Vinče osvanule na stranama najprestižnijih svetskih ilustrovanih listova, nije prestalo interesovanje za otkrića sa ovog lokaliteta. Vek arheoloških istraživanja samo je jedan tren u višemilenijumskom životu Vinče, ali je ispunjen čitavim profesionalnim karijerama nekoliko generacija arheologa.
 Izložba "Vinča – praistorijska metropola" usredsređena je upravo na neolitsko razdoblje u Vinči, koje je postalo sinonim za najzrelije etape ove epohe, tokom kojih je čovek postao proizvođač hrane i započeo svoje osamostaljivanje od ćudljive prirode. Ona je pokušaj da se rasvetli vreme u kojem su Vinčanci postavljali temelje za razvoj budućih evropskih civilizacija. Izložba nudi svu raskoš jednog davno minulog doba, prikazuje trud i razvoj srpske arheologije, ali i današnje generacije, koje baštine prostor na kojem su Vinčanci živeli, opominje da čuvaju, dalje proučavaju i prezentuju ovaj nezamenjivi dragulj evropske civilizacije.
 Izložba ima tri celine. Prva pomaže posetiocima da se kroz nadaleko poznate antropomorfne i zoomorfne figurine, prosopomorfne poklopce i žrtvenike bolje upoznaju sa neverovatnim umetničkim dometima vinčanske kulture. Predstavljajući najznačajnije među njima kao što su Lady of Vinča, Hajd vaza ili Vidovdanka, autori izložbe želeli su da publici omoguće doživljaj neprolazne lepote vinčanskih rukotvorina.
Druga celina, posvećena sto godina dugom istorijatu arheoloških istraživanja, koristeći se ličnim predmetima istraživača, opremom i instrumentima, originalnom terenskom dokumentacijom i novinskim člancima, predstaviće razvojni put srpske arheologije.
Treći segment izložbe posvećen je svakodnevnom životu Vinče, a da bi dočarali duh davno minule epohe prikazuju predmete koji su tokom hiljadu godina duge istorije neolitskog naselja koristili zemljoradnici, ribari, grnčari, lovci. Svi oni svedoče o specijalizovanim zanatima i visokim estetskim vrednostima, ali nam istovremeno pružaju mogućnost da shvatimo kako su živeli ljudi koje pogrešno doživljavamo kao drugačije od nas.
| Arheološko nalazište Vinča nalazi se 14 km nizvodno od Beograda na desnoj obali Dunava. Predstavlja najznačajniji lokalitet mlađeg kamenog doba (5500–4500 godina pre nove ere) Jugoistočne Evrope. Kontinuirano naseljavanje na ovom mestu tokom više milenijuma oformilo je deset metara visok kulturni sloj. Veći deo ostataka, debljine osam metara, pripada vremenu kasnog neolita, a preostali deo čine ostaci mlađih preistorijskih kultura i srednjovekovna nekropola. Vinča je kulturno dobro od izuzetnog značaja, a po njoj je i cela kasnoneolitska kultura Balkana dobila ime. I pored toga što se Vinča istražuje čitav jedan vek, ona i dalje privlači pažnju arheologa zbog čega se iskopavanja nastavljaju. |
| Zbog interesovanja koje je izazvala, zahvaljujući entuzijazmu i posvećenosti Galerije SANU, izložba je produžena do 6. januara 2009. godine. | | 
