 Ovogodišnja selekcija BITEF-a fokusirala se na fenomen manipulacije pojmom tragičnog u savremenom svetu. Posle mnoštva odgledanih predstava, našem festivalu se nametnuo zaključak koji se postepeno pretvorio u ovogodišnji slogan a koji, ukratko, glasi da tragičnost današnjeg sveta u pozorišnoj obradi gotovo uvek postaje tragikomedija. Ovako Jovan Ćirilov i Anja Suša, selektori Bitefa, obrazlažu slogan "Tragikomedija – tragedija našeg vremena" pod kojim će se izvesti ovogodišnje izdanje Beogradskog internacionalnog teatarskog festivala, od 15. do 29. septembra. Povodom 42. BITEF-a razgovaramo s jednim od najkompetentnijih i najuglednijih ljudi našeg teatra, Jovanom Ćirilovim, umetničkim direktorom i selektorom ovog festivala.
Bitef i ove godine dovodi u Beograd najveća imena svetskog pozorišta. Ovog puta, tu će biti i više laureata prethodnih Bitefovih izdanja.
– Jeste. To su Martaler, Gebels, Soltanov, Gočev... Gočev je, recimo, na Bitefu bio sa predstavom "Kvartet" pre više od dvadeset godina, a ove godine dolazi sa predstavom "Persijanci" koja je prošle godine proglašena najboljom u Nemačkoj. Gebels ove godine dolazi sa predstavom bez glumaca, te je još konsekventniji nego sa prošlom predstavom gde je imao jednog glumca. Od velikih evropskih imena tu je i Suzan Osten, koja dolazi sa jednom bizarnom predstavom, predstavom za bebe. Oni ne odlaze na festivale, ali pošto Suzan veoma ceni Bitef i bila je član žirija pre nekoliko godina, prihvatili su poziv da dođu. Njen komad "Bejbi drama" jeste predstava za decu od 6 do 12 meseci. Autori su godinama proučavali psihologiju beba da bi napravili ovu predstavu. Mi koji smo komad gledali, uverili smo se da se bebe zaista zainteresuju za predstavu i prate je. U predstavi u Beogradu će učestvovati švedska glumica našeg porekla koja će igrati na srpskom, jer autori veruju da i tako male bebe u uhu imaju maternji jezik, a ovu predstavu će pratiti dvadeset naših beba sa roditeljima. Druga bizarna predstava, koju imamo u specijalnom programu, jeste koprodukcija SAD i Južne Afrike "Istina u prevodu" u režiji Majkla Lesaka. Komad govori o iskustvima prevodilaca na "haškom procesu" u Južnoafričkoj Republici. U predstavi se govori na dvadeset tri jezika. Ono što glumci u predstavi govore to su njihova svedočanstva, a ono što pevaju, to su njihove emocije.
Koja predstava je vaš favorit ove godine?
– Ja ne smem da imam svog favorita, ali u svakom slučaju istina je da je Martaler na svom vrhuncu, da je Gebels moj omiljeni reditelj, da je predstava za bebe veoma zanimljiva... Festival otvaramo jednim autentičnim primerom novog francuskog cirkusa – francuskom predstavom "Manje-više beskonačno". To su cirkuske veštine koje su stavljene u službu estetike i filozofije života, pozorišta i scenske umetnosti. Autori smatraju da su prevazišli novi cirkus, ali ja sam ovu ansambl predstavu izabrao baš kao predstavnika tog žanra.
Biće zanimljivo videti i predstavu bez glumaca.
– Veoma. "Štifterove stvari" su romantičan tekst o predmetima i biće tu voda, vatra, pesma, svetlost, reči autora i četiri pijanina koji se jedini klanjaju na kraju predstave.
Ove godine imamo tri domaće predstave u zvaničnom programu Bitefa.
– Da. To su predstava iz Subotice "Brecht – The Hardcore Machine" u režiji Andraša Urbana, "Car Edip" Narodnog pozorišta u režiji Vide Ognjenović i "Don Đovani" u produkciji Jugokoncerta i Beogradskog sajma. Drago mi je što je Vida Ognjenović ove godine napravila jednu pravu bitefovsku predstavu.
Reditelj Andraš Urban ima i dve predstve u pratećem programu Bitefa i to je valjda prvi put da jedan autor učestvuje sa tri naslova na festivalu.
– Tako se desilo. Ana Tasić je izabrala dve njegove predstave, a kada sam ja video njegovu najnoviju predstavu na Infantu u Novom Sadu, nisam odoleo da nju ne uvrstim u zvaničan program.
Ove godine ste uspeli da ugovorite gostovanje komada Tatjane Tolstoj "Sonja" u režiji Alvisa Hermanisa, koji ste priželjkivali i za prošlogodišnje izdanje Festivala. Šta je tajna uspeha litvanskog i letonskog pozorišta?
– Tajna je u dobroj školi. Oni su učili rusku školu, koja je dobra rediteljska škola, a sa druge strane nadahnjivali su se Zapadom. Oni su kao i mi mala nacija i imaju taj žar da se ispolje i izraze kroz umetnost. Oni smatraju da su Litvanci najbolji u pozorištu, Letonci u muzici, a Estonci u slikarstvu i folkloru. Ali sada Letonci, nacija koja se ponosi svojim muzičarima, ima i velikog reditelja – Hermanisa. Ali, to su i ciklusi u svetskom pozorištu – nekad su prednjačili Poljaci, pa Česi, Nemci imaju odlično pozorište... Centar događanja se stalno seli, bez nekog vidljivog razloga i uzroka.
Kako se naš teatar kotira u svetu?
– Mislim da je danas u našem teatru najbolja mlada generacija reditelja. Oni su baš deca Bitefa. Najbolji iz starije generacije kao što su Dejan Mijač i Egon Savin, dobri su gledaoci Bitefa, ali oni su jedan mejnstrim, odličan. Čini mi se da najmlađe generacije današnjih reditelja mnogo obećavaju i da su spremne da eksperimentišu. Ali mi još nismo poznati u svetu kao što su to pomenute pribaltičke zemlje.
Da li se uvođenje drugog selektora festivala pokazalo kao dobra odluka?
– Mislim da je Anja Suša donela osveženje Festivalu. Zajedno smo jači i smeliji. Pored ostalog, Anja zastupa ideju da Bitef svake godine bude producent ili koproducent neke predstave i ja mislim da je to dobro. Ove godine, mi smo koproducent Martalerove predstave "Manjak prostora".
Rekli ste da ste vrlo zadovoljni sastavom ovogodišnjeg žirija Bitefa.
– Prvenstveno, imamo jako dobrog, prosto senzacionalnog predsednika žirija. To je Hans-Tis Leman, tvorac pojma postdramsko pozorište. Pored njega, članovi žirija su Konstanca Makras, Katarina Pejović, Marija Karaklajić i Mia David Zarić. | 
